Mile Kitić jedan je od najpopularnijih pjevača u regionu. Gdje god da se pojavi, sve diskoteke i kafane su pune, ali ipak ne može da se odluči za veliki sarajevski koncert.

- Bio sam gost Ace Lukasa na njegovom koncertu u Sarajevu i baš me dojmila sva ta atmosfera. Ma, moji Bosanci se znaju baš veseliti i svakog pjevača dočekaju baš onako kako to i priliči domaćinima. Iskreno govoreći, ja se pomalo plašim velikog koncerta poput Zetre ili Skenderije u Sarajevu. Bojim se da ne bude interesovanja, a tu su i velike, baš velike obaveze. Nije u pitanju novac, jer taj ću novac uvijek zaraditi sebi u kafani, diskoteci ili na svadbi. Jednostavno, tu je taj strah da interesovanje ne bude veliko jer ipak je Zetra prevelik zalogaj. Bez obzira na to što sam na terenu jako aktivan, što punim sve evropske i regionalne diskoteke, ali valja napuniti Zetru. Imao sam koncert u Beogradu koji nije prošao nešto ekstra i odatle možda taj neki strah ili neko dvoumljenje. Ustvari, kada sam htio veliki sarajevski koncert, bili su neki menadžeri koji su postavljali uvjete, tražili nemoguće, pa sam onda odustao. Tako da mi se do danas ta želja nije ispunila – kaže Kitić.

Na pitanje šta je bilo kada se sakrio iza bubnjeva u obračunu nekih ljudi, Mile je objasnio:

-To je bilo u njemačkom gradu Mainz, pjevalo se u jednoj kafani. Prozori su bili jako niski, ma skoro sastavljeni sa ulicom. Kada je krenula svirka, neki su ušli i počeli da prave gužvu, za koju sam ja mislio da će se brzo smiriti. Oni su izašli vani, ali nakon desetak minuta su se vratili sa oružjem i kad su sa vana počeli rešetati po prozorima, ja sam odmah zalegao ispod bubnjeva. Morao sam. Zar sam trebao da bezveze izgubim glavu?! To je cijela istina po pitanju te frke.

Na pitanje ko je „kriv“ za njegove prve početne uspjehe, Mile je odmah odgovorio:

 -Ma, kriv je Ilidžanski festival. Imao sam dvije odlične pjesme „Op tkalo ćuprikalo“ i “Mala iz Novog Pazara“. Dobio sam nagradu publike, novinara i stručnog žirija za „Malu iz Novog Pazara“, a za „Op tkalo ćuprikalo, merhaba“ dobio sam nagradu publike, pa je tako sve krenulo baš sa Ilidže u mom muzičkom i estradnom životu. Svojevremeno najpopularniji kompozitor u Sarajevu i BiH bio je Mijat Božović,a on je autor obje pjesme.

Da li si odmah prihvatio obje pjesme?

- Bilo je dovumljenja zbog „Male iz Novog Pazara“. Naime, tada je stručni žiri birao i pjesme i pjevače. Ja sam se baš vratio iz Amerike i zove me Mijat i kaže imam tu pjesmu za tebe, a ja kažem: „Ma daj, nemoj baš meni tu pjesmu, daj mi nešto ljubavno“. Međutim, nije moglo. Pa nešto kontam, ma hajde, daj da se pojavim, bit će tu mediji, televizija i tako pristadoh. Pjesma mi se nije uopće svidjela. A, tada smo Ćazim Čolaković i ja bili najpopularniji u gradu, a ja na prvoj večeri festivala osvojim najviše glasova, meni to ludilo. Jer, došli svi iz grada i glasali za mene. Drugu večer „odvali“ Mitar Mirić sa pjesmom „Umreću bez tebe nevero moja“, pa Sejo Pitić sa „Plavom ženom“, pa Lepa Lukić... a ja ubjedljivo prvi. Imao sam najviše glasova, već svi oni zajedno. Tako da je Pazarka bila moja odskočna daska. Odem onda u vojsku, vratim se, a Muradif Brkić mi ponudi još jednu pjesmu „Op tkalo ćuprikalo, merhaba“, zakucam ja tako i taj put na Festivalu Ilidža i od tada ne stajem.

Mile je imao odličan nastup u popularnom „Club play“ u njemačkom gradu Ofenbahu na kojem je ponajviše bilo zgodnih lijepih i mladih djevojaka, možda i starleta.

I tu večer uz Mileta je bilo obezbjeđenje Saše iz Zvornika.