Skoro 500 miliona eura namijenjenih Bosni i Hercegovini je na čekanju. Radi se o kreditima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) namijenjenim primarno za autoputeve.

 Sve stoji

Kako je u razgovoru za „Dnevni avaz“ izjavio Jan Braun (Ian Brown), direktor EBRD-a za BiH, u pitanju je novac koji bi trebao biti potrošen do 2020. godine, ali je sve zaustavljeno dok ne budu usvojene dodatne akcize. 

- 221 milion eura blokiran je zbog akciza, plus 250 miliona koji bi bili potpisani ove godine. Sve je zaustavljeno dok se ne riješi pitanje akciza, odnosno načina na koji ćete vraćati odobrene kredite – kaže Braun.

On je potvrdio i da bi EBRD na području šest država zapadnog Balkana mogao godišnje plasirati do milijardu eura.

- Kada je BiH u pitanju, uz uvjet tih akciza, spremni smo finansirati projekte koje nam ponudite, a u skladu su sa EBRD-ovom strategijom za Bosnu i Hercegovinu - kaže naš sagovornik.

Ističe da je fokus interesa i ulaganja EBRD-a u autoputeve u BiH.

Objašnjava da EBRD dijeli stav MMF-a i Evropske komisije. Za te institucije, najbrži, najlakši i najefikasniji način za gradnju autoputeva je kroz usvajanje dodatnih akciza.

- Samo su dva moguća izvora za otplatu dugova koji se stvore. Prvi su akcize. A drugi smanjenje javne potrošnje. Kada su akcize u pitanju, stava smo da bi se novac koji bi se ubirao na taj način morao direktno prebacivati na račun firmi entitetskih autocesta. One bi, onda, otplaćivale kredite uzete za ove projekte. I za nas, kao i MMF i EU, to je najbolji, najčistiji i najodrživiji način - naglašava Braun.

Što se alternative tiče, novac može doći iz budžeta.

- To znači da onda morate uštedjeti negdje drugo. Dakle, akcize su najbolje rješenje. Sve je čisto, transparentno i sakupljeni novac ide direktno na račune entitetskih preduzeća nadležnih za autoputeve – kaže on.

Preskupe koncesije

Upitan šta je s modelom koncesija te opcijom da se iz oporezivanja kladionica namakne novac za autoputeve, naš sagovornik odgovara da se koncesijama može sagraditi samo 40 kilometara ceste duge nešto više od 300 kilometara.

- U RS su pokušavali. Bio je i tender. Pojavio se samo jedan interesent i bio je preskup. Tako da su od toga odustali i odlučili se za finansiranje iz sredstava EBRD-a i Evropske investicijske banke.

Što se tiče oporezivanja kladionica, nije sigurno da bi prihodi koje biste ostvarili bili dovoljni za gradnju autocesta - kaže Braun.

On dodaje i da su akcize temelj bez kojeg je nemoguće sagraditi autoput. Čak i kada bi se pojavio koncesionar i sagradio cijelu dionicu Koridora 5C, država bi morala imati prihod iz kojeg bi isplatila koncesionara.

Vrlo malo od akciza otišlo na puteve

Upitan hoće li se dodatnim akcizama odista sagraditi Koridor 5C, ako to nije urađeno do sada, s obzirom na to da je iz ovog izvora prikupljeno oko osam milijardi eura, Braun odgovara da se radi o ukupnom prihodu od akciza.

- One se naplaćuju na luksuznu robu, alkohol, cigarete... Od ukupnog iznosa od 15,8 milijardi maraka, koliko se od uvođenja akciza 2006. do kraja 2016. godine slilo u budžete, manje od šest posto (900 miliona KM) otpada na dio koji se tiče autoputeva. A taj novac nije dovoljan. Pitanje dodatnih akciza na gorivo nije nikakvo ideološko pitanje. To je čisto finansijsko pitanje – ističe Braun.

Nezahvalno prognoziranje

Braun nije mogao reći hoće li nove akcize utjecati na rast ostalih cijena i povećanje inflacije.

- Odista ne znam. Niko ne može tačno prognozirati cijene nafte. Ako se akcize uvedu kada cijena barela nafte pada, neće se ni osjetiti. Sve ovisi o cijeni nafte, dakle – smatra Braun.