Gebert: Autor knjige „Odbrana sarajevske pošte“

Gebert: Autor knjige „Odbrana sarajevske pošte“

Pritisnite "PLAY" za reprodukciju zvuka.

Jedan od vodećih intelektualaca Poljske Konstanti Gebert za „Avaz“: Odgovor desničarima je veliki proevropski pokret i želja za istinskim ujedinjenjem

Autor: S. M.
24.12.2017 14:17
A
A
A

Činjenicu da se ljudi u BiH međusobno ne ubijaju četvrt stoljeća nakon rata te da je zemlja razvila demokratska načela i institucije koje od nje očekuje Evropska unija teško da možemo nazvati postignućem. To su osnove, ne uspjeh, kazao je za „Avaz“ Konstanti Gebert (Konstanty), novinar i jedan od najistaknutijih intelektualaca Poljske koji je prvi put u BiH došao 1992. godine kao ratni reporter i pratnja Tadeuša Mazovjeckog (Tadeusz Mazowiecki), tadašnjeg specijalnog izvjestioca UN-ove Komisije za ljudska prava, i autor knjige „Odbrana sarajevske pošte“.

Trpite posljedice

Gebert je danas komentator najtiražnijih i najutjecajnijih poljskih novina „Gazeta Wyborcza“, saradnik Evropskog vijeća za vanjske poslove i specijalni savjetnik za međunarodne odnose Fondacije „Humanity in Action“ koja je nedavno organizirala Gebertovu posjetu BiH.

Gebert je sa studentima u Sarajevu i srednjoškolcima u Jajcu razgovarao o borbi protiv nacionalizma, segregaciji u obrazovanju i njihovoj zajedničkoj budućnosti u BiH. Za „Avaz“ govori o presudama Mladiću i hrvatskim generalima, antisemitizmu i islamofobiji u Evropi, te budućem pristupu Evropske unije prema našoj zemlji.

- Napredak je očigledan, ali ne i zadovoljavajući. Ono što BiH sprečava da napreduje je isto ono što je i donijelo mir, a to je Dejtonski sporazum. Na javnoj političkoj sceni, tri etničke grupe ne možemo smatrati glavnim akterima jer to građane lišava njihovih fundamentalnih prava. Dejton je baziran na takvoj ideji. Istina je da za to trebate zahvaliti američkim i evropskim pravnicima, ali vi trpite posljedice, ne oni – rekao je Gebert.

On je govorio i o sve više izraženom negativnom odnosu prema muslimanima Evrope i načinu na koji se to može odraziti na BiH.

- Bosanci i Hercegovci od EU mogu očekivati da bude manje uključena u društveno-političke tokove te manje naklonjena rješavanju problema unutar BiH. Bh. muslimani koji žive u EU mogu očekivati manju dobrodošlicu i rastuću netrpeljivost. Istovremeno, bosanski nemuslimani ne bi trebali biti ništa opušteniji: iako se o islamofobiji govori više nego o ksenofobiji, ona je u jednakom usponu kao i islamofobija – mišljenja je Gebert.

Pojava nacionalizma

Nova pojava nacionalizma i nacionalnog egoizma, smatra Gebert, nije samo problem Poljske već cijele Evrope, kao što su to pokazali i rezultati nedavno održanih parlamentarnih izbora u Austriji.

- Čak i u zemljama kao što su Holandija ili Francuska, gdje je krajnja desnica poražena, mnoge desničarske ideje su preuzeli protivnici desničarskih stranaka i ukomponirali ih u svoj program. Ovakav razvoj situacije je pojedine evropske države učinio više neprijateljski nastrojenim prema strancima, bili im oni čak prvi susjedi i državljani Evropske unije. Ovakav politički razvoj bi mogao biti oponiran jedino velikim proevropskim pokretom i željom za istinskim ujedinjenjem – pojašnjava on.

Presude su samo zakasnjeli zaključci 

Poljski intelektualac govorio je i tome šta za BiH i region predstavljaju presude Ratku Mladiću i šestorki takozvane Herceg- Bosne.

- Ako se uzmu u obzir obimni dokazi, presude su očigledno samo zakasnjeli zaključci. Da je rezultat presuda bio drugačiji, to bi bilo smijanje pravdi u lice, ali i sam akt donošenja presude ne mijenja ništa. Presuda, jednostavno, pokazuje da se pravo ponekad poštuje, što je, ponavljam, osnova, a ne neko postignuće. Glorifikacija zločinca Ratka Mladića iz nekih krugova u entitetu RS i Srbiji je, naravno, sramotan i odvratan čin, isto kao i zvanična podrška Hrvatske preminulom generalu Praljku i njegovim suoptuženim kolegama – kazao je Gebert.