Piše: Goran DAKIĆ ([email protected]) 

Recimo da oluja nije problem. Desi se ponekad nevrijeme, kao u Andrićevim romanima, koje razori sve. Počupa šta ima da se počupa, sruši šta ima da se sruši i ujedini one koji su do tada bili neujedinjeni. Poplave, požari ili zemljotresi – sasvim je svejedno. Dese se i ta sila Boga ne moli.

Recimo ni da kiša nije problem. Pada ukoso, pada danima, pada noćima. Potopi i ono što je dobro zaštićeno, natopi i ono što je tri puta pokrivano. Probije krov kakvog studenjaka, napravi rusvaj po sobama, raznese drvenariju i navuče vlagu koju ne mogu isušiti ni tri naredna ljeta.

Recimo ni da zima nije problem. Pokrit će se oni kojima je hladno, dodat će još jednu deku na dva jorgana, popalit će grijalice, ostavit će, ako zatreba, i TA peći da rade cijelu noć. Gurat će studenti ugrijane cigle pod pokrivače, grijat će se leđa o leđa ili će grabiti prvi vikend i bježati kući da se utople uz „alfu“ ili „smederevac“.

Recimo ni da muka koja nastupi nije problem. Ima soba u susjednim paviljonima, svako će se za hranu snaći već kako umije, profesori će malo manje zakerati na ispitima i davat će sedmice tamo gdje bi vraćali indeks, naći će se i koja jakna ako je nekome neoprezno stradala u olujnoj noći.

I ništa od ovoga zaista ne mora da bude problem. Oluja je bila, niko je nije očekivao i napravila je štetu kojoj se niko nije nadao. U Banjoj Luci je suspendirala nastavu na fakultetima na nekoliko dana. Ni to nije problem. Problem je u onome ko se dosjetio da studentski krov treba pokriti limom!