Trebinje: Uz rad i druženje stvaraju ukrase koje prodaju u humanitarne svrhe

Dom penzionera organizira radionice za korisnike

P. MUCOVIĆ

Da starost može biti lijepa, ali i zanimljiva primjer su štićenici Doma penzionera u Trebinju, koji se tri puta sedmično okupljaju na radionicama koje se organiziraju u ovoj ustanovi. 

Prema riječima Branke Milidrag, koordinatorice aktivnosti u Domu penzionera, radionice se održavaju tri puta sedmično po dva sata. 

jelena-milovic

Milović: Sašije ponešto

- U zimskom periodu to je pletenje, pravljenje raznih ukrasa od papira, šivenje. Sve što se napravi ide za prodaju. Ljeti malo proširimo aktivnosti na održavanje cvijeća u dvorištu, a održavamo i kompletno cvijeće u restoranu - kaže Milidrag.

branka-milidrag

Milidrag: Sve ide za prodaju

Poklonjen prihod

Dodaje da se otprilike okupi petnaestak žena, a ima i nekoliko muškaraca. 

- To su ljudi koji mogu da se kreću, da se druže i da rade. Imamo ovdje na ulazu u Dom prodajnu izložbu, a učestvovali smo dva puta i na bazaru i sav prihod smo poklonili Marku Spaiću za liječenje - objašnjava Milidrag i dodaje da su u Domu kupci većinom oni koji dolaze u posjete te da su im ove zime najbolje išle pletene čarape. 

Dušanku Bjeloš, koja je osam godina u Domu, zatekli smo u radionici. 

- Jedva čekam dan kada se održavaju ove radionice. Ja ovdje dođem dva sata, popričamo, popijemo kafu, da nisam vazda na krevetu, da ne ležim. Da sam zdrava, nisam, ali dođem ovdje i fino mi bude - navodi Bjeloš.

kosa-sikimic

 Sikimić: Navikla raditi    Jelena Milović kaže da je radila u konfekciji cijeli radni vijek za mašinom šijući, pa joj je drago da i sada može biti od koristi i sašiti ponešto. 

- Evo, i ovdje me malo zapalo da radim za mašinom. Trenutno šijemo krpe, a, inače, šta god ima, ovdje se šije. Sve mi je zanimljivo, samo da prolazi vrijeme i da mi nije dosadno samoj u sobi. Volim da izađem i da nešto radim - naglašava Milović. 

Kosa Sikimić iz Ljubinja, koja je u Domu više od osam godina, kaže da joj je drago što se otvorila radionica, jer je navikla raditi bilo šta, pogotovu na selu. 

Kutije korpice

- Savijam štapiće i onda pravimo kutije korpice, to se i proda i pokloni. Ako nisam ovdje na radionici, onda šetam ili se bavim nečim drugim, jer ne mogu ležati, nisam navikla - ističe Sikimić.

Milidrag naglašava da, osim ovih radionica, štićenici Doma imaju mogućnost da se druže svakodnevno u zajedničkim prostorijama.

Razgovori s cimerkom

Džemila Džonković (85), koja je u Domu penzionera skoro 12 godina, kaže da joj je žao što više ne može hodati i družiti se s ostalim penzionerima. 

- Sada, kada su me starost i bolest sustigle, samo ležim, a žao mi što ne mogu da ustanem. Mada mi je i ovdje, u sobi, lijepo, paze me, a imam i cimerku, pa pričamo - navodi Džonković. 

NA VRH

Podijeli članak na