Trebinjski dimnjačar Jovica Balić gazi sedmu deceniju, no ostao je vjeran imidžu iz mladosti, dugoj kosi svezanoj u rep, minđuši u jednom uhu i nezaobilaznoj jakni vijetnamki.
Upisao kurs
Jovica kaže da se u poslu dimnjačara obreo sasvim slučajno iz radoznalosti.
- Radeći u jednom građevinskom preduzeću u Zagrebu, iz radoznalosti upisao sam kurs za dimnjačara i uspješno ga završio. Prvo sam počeo čistiti sebi dimnjak, pa komšijama i oni su počeli da me časte i tako je krenulo - prisjeća se Balić.
Dodaje da se nekada od posla dimnjačara moglo dobro zaraditi.
- Otvorio sam firmu i registrovao je. Planirao sam da zaposlim nekoliko radnika. A onda su došle devedesete i sve je stalo - priča Balić.
Iako je redovno školovanje napustio u prvom razredu srednje škole zbog toga što je nosio dugu kosu i nije htio da se šiša, Balić govori tri strana jezika.
- Pošto sam po majci Mađar, naučio sam mađarski, a radeći u Njemačkoj, savladao sam njemački i engleski, što mi danas često dobro dođe - navodi Balić.
Zakonska obaveza
Posla za dimnjačara, kaže, ima sve manje.
- Mnogi su prešli na grijanje na struju, a i oni koji se griju na drva ne čiste dimnjake, mada je to zakonska obaveza. Na teren odlazim po pozivu, a mušterije su mi od penzionera do ljekara. Cijena je već duži niz godina ista 20 KM – kaže Balić.
Maljevi i ćuskije u odžaku
Balić kaže da građani često prvo pokušavaju sami da očiste dimnjak, pa kada im to ne uspije, onda zovu dimnjačara.
- Često im se pri pokušaju čišćenja razni predmeti zaglave u odžaku, e tek onda zovu mene i ćute o svemu. Na kraju kad izvadim sporni predmet obično okrive djecu, što mi ponekad bude i simpatično - ističe Balić i dodaje da je u dimnjacima pronalazio maljeve, ćuskije, cijevi...
Zemljotres na krovu
U svojoj dugogodišnjoj karijeri dimnjačara Joco je preživio mnogo toga, ali, kako sam voli da kaže, ništa mu se, nasreću, ružno nije desilo.
- U svojoj karijeri očistio sam mnogo dimnjaka, čak sam i zemljotres doživio na krovu jedne zgrade. Zemlja je počela da se trese, odžak je plesao, a sekunda se činila kao vječnost duga. Legao sam na krov i prigrlio dimnjak i tako se zadržao na krovu, a od tada život cijenim mnogo više - zaključio je Balić.
.
