Jovica Balić napustio školu zbog duge kose, a kasnije naučio tri jezika

TREBINJE Dimnjačar gazi sedmu deceniju, ali ne odustaje od imidža

Jovica Balić napustio školu zbog duge kose, a kasnije naučio tri jezika Pošto sam po majci Mađar, naučio sam mađarski, a radeći u Njemačkoj, savladao sam njemački i engleski, što mi danas često dobro dođe, navodi Balić. Posla je sve manje jer su mnogi prešli na grijanje na struju

Trebinjski dimnjačar Jovica Balić gazi sedmu deceniju, no ostao je vjeran imidžu iz mladosti, dugoj kosi svezanoj u rep, minđuši u jednom uhu i nezaobilaznoj jakni vijetnamki.  

Upisao kurs

Jovica kaže da se u poslu dimnjačara obreo sasvim slučajno iz radoznalosti.

- Radeći u jednom građevinskom preduzeću u Zagrebu, iz radoznalosti upisao sam kurs za dimnjačara i uspješno ga završio. Prvo sam počeo čistiti sebi dimnjak, pa komšijama i oni su počeli da me časte i tako je krenulo - prisjeća se Balić.

 Dodaje da se nekada od posla dimnjačara moglo dobro zaraditi.

- Otvorio sam firmu i registrovao je. Planirao sam da zaposlim nekoliko radnika. A onda su došle devedesete i sve je stalo - priča Balić.

  • Balić: Duga kosa i minđuša
    Balić: Duga kosa i minđuša

Iako je redovno školovanje napustio u prvom razredu srednje škole zbog toga što je nosio dugu kosu i nije htio da se šiša, Balić govori tri strana jezika.  

- Pošto sam po majci Mađar, naučio sam mađarski, a radeći u Njemačkoj, savladao sam njemački i engleski, što mi danas često dobro dođe - navodi Balić.

Zakonska obaveza

Posla za dimnjačara, kaže, ima sve manje.

- Mnogi su prešli na grijanje na struju, a i oni koji se griju na drva ne čiste dimnjake, mada je to zakonska obaveza. Na teren odlazim po pozivu, a mušterije su mi od penzionera do ljekara. Cijena je već duži niz godina ista 20 KM – kaže Balić.

Maljevi i ćuskije u odžaku

Balić kaže da građani često prvo pokušavaju sami da očiste dimnjak, pa kada im to ne uspije, onda zovu dimnjačara.

- Često im se pri pokušaju čišćenja razni predmeti zaglave u odžaku, e tek onda zovu mene i ćute o svemu. Na kraju kad izvadim sporni predmet obično okrive djecu, što mi ponekad bude i simpatično - ističe Balić i dodaje da je u dimnjacima pronalazio maljeve, ćuskije, cijevi...

Zemljotres na krovu

U svojoj dugogodišnjoj karijeri dimnjačara Joco je preživio mnogo toga, ali, kako sam voli da kaže, ništa mu se, nasreću, ružno nije desilo.

- U svojoj karijeri očistio sam mnogo dimnjaka, čak sam i zemljotres doživio na krovu jedne zgrade. Zemlja je počela da se trese, odžak je plesao, a sekunda se činila kao vječnost duga. Legao sam na krov i prigrlio dimnjak i tako se zadržao na krovu, a od tada život cijenim mnogo više - zaključio je Balić. .

Preuzmite aplikacije Dnevnog avaza za Android i iOS.

Povezano
NA VRH