Kralj narodne muzike Šaban Šaulić (66), osim po vanvremenskim hitovima, dugo je bio prepoznatljiv i po zanimljivoj frizuri, sve dok nije skinuo periku i svima pokazao da zapravo - nema kosu.
U ispovjesti za Kurir pjevač otvoreno govori o tome zašto je dugo krio da nosi tupe.
- Muku sam mučio s tim. Uh, što mi je bilo neprijatno. U jednom periodu života počeo sam da gubim kosu, a onda su me prijatelji i moj tadašnji menadžer nagovorili da stavim tupe. Užasno mi je smetao, ali sam slušao ljude koji su me savjetovali tako. Šta mi sad fali?! Laknulo mi je kad sam se ratosiljao toga. Počeo sam da dišem! Ako nemam kosu, imam glas. Mene publika voli zbog pjesama, a ne zbog toga što sam ćelav. Eto, kad sam nosio tu vještačku kosu, stalno sam se bojao da skočim u vodu ili da idem na fudbal. Stalno sam imao taj pritisak na glavi i to me je strašno nerviralo. Otkako ga ne nosim, progledao sam - kaže Šaban.
Malo je falilo da Šaulić ne bude pjevačka već fudbalska zvijezda.
- Bio sam maestralan fudbaler. Bolji nego mnogi koji danas igraju. Brži sam bio od lopte. Čas me vidiš, čas me ne vidiš. Tako sam precizno šutirao na gol da nije bilo šanse da se odbrani. Ali, eto, život me je povukao na drugu stanu, nisam računao da ću ovoliko pjevati. Moj prvi kompozitor Budimir Buca Jovanović rekao mi je da ću biti velika zvijezda. Ja sam mislio da postanem fudbalska zvijezda, a on pjevačka. Čudni su putevi gospodnji. Mislim da se pjevač kao ja neće roditi. Desi se da neko napravi hit, onda to traje nekoliko godina i pjevači gledaju kako će doći do nekog drugog hita, što je veoma teško. Napisao sam na stotinu pjesama, eto, sve su hitovi. Narod me prihvatio i nagradio tim što ću im ja biti vodilja u ovoj vrsti muzike - kaže Šaban.
Malo ko zna da se pjevač profesionalno bavio i boksom.
- Četiri godine sam morao da boksujem jer mi je stric bio bokser i naredio mi je da to radim. Ali imao sam sreće, nisu me prebijali, nisam imao modrice. Ni roditelji nisu znali da ću da pjevam. Siroti roditelji nisu imali vremena da se bave mnome. Stric, kada se napije, uvede me u kafanu i kaže: „Ajde, pjevaj“. Ja onako prljav uzimam mikrofon i pjevam. Onda je jedan violinista čuo za mene, došao je da me čuje i tako je počelo - kazao je Šaulić.
