SEMBERIJA Nikola Nikolić od zaborava čuva autohtone sorte voća

Uzgaja đulabije, sunamije, kolačare, trešnje u obliku srca…

Autohtone voćke, kada se danas zasade, ostaju i za praunučad, kaže Nikolić

LJ. LJUBOJEVIĆ
25.04.2019 06:45

Nikolić: Posebno zadovoljstvo predstavlja boravak u voćnjaku u vrijeme beharanja

Ovo ti je kruška lubeničarka iz Potočara, a ovo kruška iz Srebrenice. Ovo je kruška kolačara, a ovo je kruška boje hrđe, kao med, kad uzri. Ovo je višnja koja ima izuzetno krupan rod, kao trešnja hrskavac.

Njemačka i Danska

Ovako nas dočekuje Nikola Nikolić, kalemar, koji na svom imanju u semberskom selu Patkovača, na površini od oko dva i po dunuma, ima oko 200 zasađenih i okalemljenih sadnica autohtonih sorti voća, krušaka, jabuka, višanja, šljiva, dunja, trešanja, oraha iz cijele BiH, ali i iz država regiona, Hrvatske, Srbije, Slovenije, pa čak i nekih evropskih, kao što su Njemačka i Danska. Nikola kaže da posebno zadovoljstvo predstavlja boravak u njegovom voćnjaku u vrijeme beharanja, počevši od druge polovine marta.

- Imam puno okalemljenih krušaka i jabuka na jednoj podlozi, na jednom stablu. Ovdje su voćke iz Rudog, Višegrada, Kaknja, Zenice, Bugojna, s Majevice, Nišićke visoravni, iz Užica, Valjeva. Donio sam šljivu požegaču iz rodnog sela Viduša kod Kaknja i okalemio sam je na divlju džanariku. Tu su i krupne ribizle, stablašice, kesten, brojne sorte vinove loze – priča nam s ponosom Nikolić.

Ogledna parcela

On kaže da voćke ne mogu opstati bez navodnjavanja, iako je u semberskoj ravnici podzemna voda, bar u Patkovači, na dubini od oko pet do šest metara. U svom voćnjaku, koji se može smatrati i oglednom parcelom na kojoj mnogo toga mogu naučiti i studenti voćarstva, ali i voćarski tehničari, Nikola nam pokazuje jabuke iz Velinog Sela i Amajlija, trešnju iz Slovenije, čiji je plod u obliku srca.

  • Ima oko 200 zasađenih i okalemljenih sadnica
    Ima oko 200 zasađenih i okalemljenih sadnica

Nikola kaže da se ljudi sve više vraćaju autohtonim, starim sortama voća, jer žele izbjeći prskanje i hemiju.

- Autohtone voćke, kada se danas zasade, ostaju i za praunučad. Imam unikatne jabuke i kruške iz raznih krajeva BiH. Imam orahe koji će tek dvadesetog maja pustiti pupoljke i mraz ih ne može oštetiti. U voćnjaku imam jabuku lubeničarku, koju u Hrvatskoj zovu crveno nebo. Odlično rađa svake godine. Tu je jabuka đulabija, a pored nje sunamija i kolačara, jabuka carević. Tu je i eva, hrvatska autohtona sorta - pokazuje nam Nikola brojne sorte jabuka i krušaka koje je teško u jednom tekstu nabrojati, a pogotovo sve upamtiti.

“Divljake” najbolji oprašivač

- Sada mi ljudi traže da na jednu podlogu jabuke okalemim četiri različite sorte jabuke. Na jednu podlogu okalemio sam čak osam sorti jabuka i sve se primilo. Stari ljudi kažu da je to grehota, ali većina ljudi ne zna da su, osim pčela, najbolji oprašivači u voćnjacima takozvane divljake – objašnjava Nikolić.

Kalemljenje mu ide od ruke

Nikoli, jednostavno, kalemljenje ide od ruke, kao da je u pitanju dar od Boga. Kaže da je tokom jeseni i zime, u novembru i decembru, ali i u februaru i martu, zasadio, okalemio i orezao bezbroj voćaka po Semberiji.

Komentari

NA VRH