Hasiba Musić (49) iz Glogove kod Bratunca, u posljednji moment odlučila je 11. jula na 20. dženazi u Memorijalnom centru Potočari – Srebrenica ukopati nekompletni kostur muža Kemala (Husein) Musića (1968.).

Sjeća se da je padom Srebrenice u julu 1995. godine njen muž Kemal s braćom Ismetom i Ismailom krenuo preko šume. Ismail je imao sreće te se probio do slobodne teritorije u Tuzli, a  muža Kemala i djevera Ismeta nikada više nije vidjela. Ismet je pronađen u masovnoj grobnici Ravne i 2016. godine ukopan u Potočarima.

- Nekoliko kostiju mog muža Kemala pronađene su u masovnoj grobnici Čančari, a dio u Kozluku kod Zvornika. Još 2006. godine iz Instituta za traženje nestalih BiH obavijestili su me da je identifikovano Kemalovih nekoliko kostiju. Nakon toga su dva puta dopunjavali njegove skeletne ostatke, ali još fali kostiju - kazuje nam Hasiba Musić.

Kaže da su ona i kćerka Kemira dugo godina razmišljale da li da ukopaju nekompletne Kemalove kosti.

Odluka je, kaže Hasiba, donesena u posljednji čas.

- Kćerka i ja smo 7. ovog mjeseca otišle u Podrinjsko-identifikacijski projekat (PIP) u Tuzli i kao najbliži srodnici dali pismenu saglasnost za ukop 11. jula. Odmah su Kemalovi posmrtni ostaci poslani u Gradska groblja Visoko na pripremu za ukop. Znam da se svake godine u Memorijalnom centru vrše reekshumacije ranije ukopanih žrtava genocida te se nadam da će uskoro biti kompletirane i kosti moga Kemala. Bolje im je u kaburu nego da se u vrećama pomiču po tamošnjim hangarima - s uzdahom govori Hasiba.