Svijet bi se mogao naći pred bankrotom - više od 30 odsto svih državnih obveznica zemalja Eurozone ima deflaciju i negativnu kamatnu stopu, a u elitnom klubu razvijenih - G7 obim državnog duga je povećan za skoro 40 odsto.
Tendencije privredne situacije su zabrinjavajuće
Kada se sabere negativna kamatna stopa u Eurozoni, ona iznosi dva triliona eura u hartijama od vrijednosti, navodi britanski "Telegraf."
Takvo stanje stvara dodatni teret za makroekonomsku situaciju i prijeti finansijskoj stabilnosti Eurozone.
Od kada je Evropska centralna banka pokrenula politiku smanjenja negativnog tempa rasta državnih obligacija, one su postale kao lavina, navodi list, uz ukazivanje da ako se gleda svaka država posebno, statistika je još gora.
Prema podacima investicione banke " Jeffries,", skoro 70 odsto njemačkih obligacija ima negativni prinos, a u Francuskoj je taj pokazatelj 50 odsto.
Španija prije nekoliko godina nije bila u stanju da otplaćuje svoje obaveze, a njen negativni pokazatelj je iznosio samo 17 odsto.
"Telegraf" piše da u svjetskoj ekonomiji postoji veliki broj zabrinjavajućih signala.
Porastom potražnje u ekonomiji, ona postaje sve zavisnija od povećanja dugova država.
Finansijska kriza trebala je da likvidira "kreditni mehur", ali je malo znakova da će se situacija razvijati u tom smjeru.
Džozef Štiglic (Joseph Stiglitz), dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i profesor Kolumbijskog univerziteta, upozorava da je samo u G7 obim državnog duga povećan za skoro 40 odsto, a to je 120 odsto ukupnog BDP-a od početka krize.
U isto vrijeme, opšti dug privatnog nefinansijskog sektora veći je za 30 odsto.
Centralne banke jedna za drugom, s ciljem borbe sa negativnim tendencijama, počinju da štampaju novac. Tako su postupili u SAD, Engleskoj, Japanu, a sada i u Evropskoj uniji.
