INTERVJU Specijalni predstavnik EU za BiH i šef Delegacije EU

Johan Satler ekskluzivno za "Avaz": Fokusiramo se na reformu zdravstva, građani plaćaju skupo, a slaba je usluga

U prvom intervjuu datom jednom mediju u BiH, on je govorio o svojim prioritetima, planovima kako ih ostvariti

Razgovarao: Sead Numanović
05.11.2019 17:45

Satler: Osigurana sredstva za Koridor 5C

Foto: S. Saletović

- Osigurano je finansiranje gradnje većine koridora 5c. Riječ je o 335 km moderne ceste. Jedna trećina te dionice već je završena. Za druge dvije trećine osiguran je novac i ta saobraćajnica bi se trebala završiti u narednih pet do 10 godina - kaže u ekskluzivnom intervjuu za "Dnevni avaz" Johan Satler (Johann Sattler). 

On je nedavno preuzeo poziciju specijalnog predstavnika EU (EUSR) i šefa Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini.

U prvom intervjuu datom jednom mediju u BiH, on je govorio o svojim prioritetima, planovima kako ih ostvariti, a odgovorio je i na pitanja da li je evropski put zapadnog Balkana mrtav, šta se radi na formiranju vlasti u BiH, te migrantskoj krizi. 

Zatvorena je kompletna finansijska konstrukcija za 5c? 

- Da. To ne znači da će put sutra biti gotov. Ima jako zahtijevnih dionica, poput tunela Prenj. No, novac je osiguran. Od 800 miliona eura bespovratnih sredstava koje je Evropska unija obećala zapadnom Balkanu za period 2018. - 2020. godina, vašoj je državi pripalo više od 200 miliona, što je najveći iznos i BiH je tu jedna pozitivna priča. 

No, taj novac, kao i još puno projekata, u vrijednosti oko milijardu eura čeka konstituiranje vlasti.

I sve će to biti utrošeno u koridor 5c?  

- Neće. Mada hoće značajan dio. Nekih 13 projekata čeka odobrenje državnog parlamenta. Osim infrastrukture, na čekanju su i veliki energetski, te projekti zaštite okoliša...

Nikako da dođe do formiranja vlasti. Da li posredujete među političkim liderima da se konačno dogovore? Koliko građane ove zemlje košta nepostojanje vlasti u BiH?  

- Kao EUSR imam i ovlasti da posredujem i pomažem u izgradnji dijaloga i povjerenja. Spreman sam to i raditi, no treba spremnost lidera da se napredak postigne. Posredovanje ima smisla samo ako postoji volja da se nađe rješenje. Niko u Briselu ne razumije, a posebno ne razumiju građani BiH, zašto treba toliko vremena da se vlast konstituira.

No, u zadnjih nekoliko sedmica ima naznaka napretka na ovom polju. Vrše se intenzivne konsultacije i u međunarodnoj zajednici i nadam se da će se nešto i desiti. Potreban je kompromis koji će svima donijeti dobro. A da bi se to desilo, neophodni su ustupci koji uopće ne znače slabost, već su odraz pragmatičnosti.

Dok to ne bude, oko milijardu maraka evropskog novca čeka u parlamentu da bude odobreno, a odobrenja nema dok se vlast ne formira. I još toliko čeka novca drugih investitora. Pred poslanicima je dvije milijarde maraka vrijednih projekata koji čekaju dogovor političkih.

Cijelo okruženje BiH napreduje, samo ste vi zastali.

BiH je na samom repu integracija u EU. Čini se da u taj blok nikada nećemo ni ući.

- BiH presporo napreduje prema EU. Iako ima i krivice Unije, prečesto se koriste i brojni instrumenti blokade u ovoj državi kako bi se taj put dodatno usporio. Neki od političara koriste retoriku podjela, a ima i dosta prazne priče. Ništa od toga ne pomaže BiH da napreduje, dapače!

Iskustvo je pokazalo uvijek do sada da se rješenja brzo nađu iako je situacija komplicirana. Uzmite primjer bezviznog režima, pa aplikacija za članstvo, kada su mnogi tvrdili da BiH nikada neće odgovoriti na više od 4.000 pitanja...  

Dakle, napredak je moguć i ljudi BiH to ne trebaju zaboraviti - ističe ambasador Satler.

Puno se govori i o nastavku reformi. Doduše, i tu je preduslov formiranje vlasti...

- U okviru socio-ekonomskih reformi sada se fokusiramo na pitanje zdravstva. Građani BiH plaćaju jako puno za to, ali ne dobijaju adekvatnu uslugu. Javna preduzeća su ogroman finansijski teret i intenzivno ćemo se baviti reformiranjem tog segmenta. Neće biti lako. Da jeste, već bi bilo urađeno. No, ponovo ćemo se fokusirati na ovo pitanje.  

Vlasti BiH trebale bi raditi na tome da smanji poresko opterećenje. I tu su izdvajanja za državni aparat ogromna, a usluga koja se dobija za toliki novac, nije zadovoljavajuća.

  • Satler: Vladavina zakona nije u dobrom stanju
    Satler: Vladavina zakona nije u dobrom stanju Foto: (S. Saletović)

Pribe uskoro objavljuje svoj izvještaj o BiH 

- Želim pomoći da BiH napreduje. Često je to rad iza scene, mada ni od reflektora neću bježati. Ima jako puno posla, ne samo u oblastima koje sam već napomenuo, poput koridora 5C.

Vladavina zakona, ne samo ovdje u BiH već i cijelom zapadnom Balkanu, nije u dobrom stanju. Već 20. novembra održat ćemo veliku konvenciju posvećenu ovom pitanju. Prisustvovat će nekoliko stotina ljudi i tu ćemo otvoreno govorit o problemima koje imaju. Bit će i ljudi iz segmenta pravosuđa, ali i iz nevladinih organizacija. Doći će i g. Rajnhard Pribe (Reinhadt Priebe) i on će uskoro nakon konvencije predstaviti svoj izvještaj o stanju pravosuđa u BiH.

Pribe je uradio odličan posao svojevremeno u Makedoniji, ali i Albaniji. Nakon konvencije i njegovog izvještaja, slijedi nam veliki posao na provedbi preporuka koje će on dati.

Dakle, opet se reformira pravosuđe?

- Reforme se nastavljaju. I pravosuđe, kao i mnogi drugi segmenti, mora se stalno reformirati. Nije to zadatak samo za BiH, nego za svaku zemlju koja želi napredovati. Kada idete na sud, ljudi očekuju fer tretman, ne žele da se njihov slučaj odugovlači unedogled... Mi ćemo početi pratiti i velika suđenja i iz tog iskustva donijeti preporuke šta se treba promijeniti kako bi se sistem poboljšao.

Provedba presuda Evropskog suda za ljudska prava iz Strazbura također će biti jedna od oblasti na kojima ćemo raditi. Evropska komisija je nakon što je objavila Mišljenje o BiH u maju ove godine, dala i 14 preporuka o potrebnim reformama koje se trebaju poduzeti.

Kada već govorimo o brojnim promjenama, šta je s reformom Izbornog zakona?  

- Naravno da je to jako bitno i teško pitanje. Problem odmah nastane kada želite riješiti sve. Moramo stvari razdvajati i rješavati jedno po jedno. Prošle sedmice sam bio u Mostaru i moram reći da je za nas taj grad i stanje u njemu jako bitan.

Presuda Suda u Strazburu dala nam je samo dodatne argumente. Prošlo je 12 godina od kako nismo imali izbore u Mostaru. To je sramota! Ne znam mjesto u Evropi u kojem toliko dugo izbori nisu održani.

U tom kontekstu, imam osjećaj da mnogo ljudi nije sretno s načinom na koji se izbori općenito provode. Oni misle da im se glas ne računa adekvatno, da ima puno zloupotreba, da se glasovi pogrešno broje, da birački spiskovi nisu tačni... Pilot projekat bit će proveden već na predstojećim općinskim izborima naredne godine. 

Proces proširenja EU nije mrtav

- Odluka da se ne otvore pregovori sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom nije poštena! No, moramo znati da je 25 država EU bilo čvrsto uz Balkan, njegovu evropsku perspektivu, debata na Evropskom vijeću o ovom pitanju bila je dosta napeta i takvo što nismo vidjeli jako dugo vremena. 

Sada trebamo razmotriti situaciju, analizirati šta smo do sada u proširenjuu uradili... I EU i vlade regiona su jako razočarane. S jedne strane su razočarane posebno Srbija i Crna Gora jer se stvari ne pomiču naprijed, a s druge su evropske države koje smatraju da već zadnjih šest ili sedam godina nema dovoljno napretka u pregovorima o proširenju. To da sve ide presporo ne smatramo samo mi u Uniji, već i građani zapadnog Balkana.

Očekujem da prije samita EU - zapadni Balkan, koji je planiran za maj naredne godine u Zagrebu, imamo jasniju sliku daljeg napretka procesa proširenja. Jer, ono je jedan od najuspješnijih instrumenata koje EU ima.

Apsolutno sam siguran da će se Unija nastaviti širiti i da proces proširenja nije mrtav - smatra prvi čovjek EU u BiH.

Migrantska kriza je vještačka

- Vjerujem da je migratnska kriza vještačka. BiH bi trebala biti u mogućnosti da zbrine 7.000 migranata, odnosno izbjeglica. Osjećam da su ljudi solidarni, da žele pomoći, spremni su, sjećaju se šta je BiH prošla... Ono što nedostaje su dvije stvari: koordinacija, a nje nema i za to se državne vlasti trebaju pitati, a drugo je podjela tereta. Nepošteno je da sve bude na leđima Bihaća.

Stoga očekujem da se koordinacija s državnog nivoa uspostavi, da se i drugi uključe i pomognu ljudima u Unsko-sanskom kantonu, te da se nađu nove lokacije, da se Vučijak zatvori. Sada gledamo nekoliko mjesta u rejonu Bihaća koja bi potencijalno mogla biti centri za prijem.

Imajte na umu da vas svijet sada promatra. BBC je uradio nekoliko priča, na naslovnicama medija se ponovo pojavljuje BiH. Na dnevnom nivou imam brojne pozive iz EU, uključujući i desetine poslanika Evropskog parlamenta koji pitaju šta se dešava i da li i kako mogu pomoći. To je obaveza za BiH - kaže nam ambasador Satler.

Komentari

NA VRH