Dok se u BiH sve zatalasalo u vezi s uvođenjem rezervnog sastava u policiju manjeg bh. entiteta, što, prema svemu sudeći, jeste još jedan sigurnosni izazov u zemlji, s manje pompe i pažnje popraćene su poruke i apeli upućeni s ovosedmičnog 5. energetskog samita u Neumu.
Više od 600 domaćih i međunarodnih eksperata učesnika tog samita te predstavnika međunarodne zajednice u našoj zemlji bilo je jednoglasno u ocjeni da su BiH potrebne hitne reforme u oblasti energetike koje će taj sektor pretvoriti u krucijalni za održivi razvoj.
Da do toga dođe, potrebno je, između ostalog, u skladu s evropskim standardima usvojiti državni zakon o električnoj energiji i plinu, izvršiti transparentno imenovanje uprave u "Elektroprijenosu" i pokrenuti reforme u oblasti obnovljivih izvora energije.
Zbog neprovedbe tih reformi BiH je godinama pod sankcijama Energetske zajednice i s njima nam nema u Evropsku uniju. No, pitanje je hoće li politika koja je odavno preuzela primat nad ekonomijom konačno pustiti državu iz strujnog kola u koje su je zarobili međuentitetski sporovi i u oblasti energetike.
U Neumu je stanje u oblasti energetike u BiH ilustrirano i primjerom da bi sve elektroprivrede, izuzev HZHB koja ovisi o vodi, bankrotirale preko noći, a da bi trenutno najefikasnija termoelektrana, Stanari, odmah zatvorila svoja vrata.
Upozoreno je i da će BiH, ako nešto ne promijeni, teško uskočiti u voz za Evropu. No, sve ove alarme naši političari od zaglušujućeg zveckanja oružjem kojim tresu sve češće i glasnije, očigledno nisu ni čuli. Za to vrijeme, građani u BiH plaćaju najskuplji plin u Evropi.
