Transjadranski plinovod (TAP), koji je, nakon što je Rusija odustala od gradnje "Južnog toka", postavljen kao apsolutni energetski prioritet Evropske unije, trebao bi biti i šansa za BiH, izjavio je jučer za "Dnevni avaz" Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice (EZ), organizacije koja ima ukupno 27 članica, među kojima su evropske velesile Njemačka, Francuska, Velika Britanija, Švedska, Austrija...
Ima interesa
Kopač ističe da BiH, iako nije veliki potrošač plina, ima interes da bude dio ovog evropskog energetskog projekta.
- Transjadranski plinovod (TAP) važan je projekt za Evropu. Dobro je da BiH bude dio tog projekta, upravo zbog te konkurentnosti. Jer, najvažnije je da plin dolazi u BiH po konkurentnim uvjetima, što do sada nije bio slučaj, jer ga prodaje samo ruski "Gazprom" - rekao je Kopač.
On je ocijenio da je, bez obzira na važnost TAP-a, potrošnja plina u BiH, nažalost, veoma mala. To je i pokazatelj slabog ekonomskog razvoja, jer sama privreda može biti veliki potrošač ovog ekološki prihvatljivog energenta.
- BiH troši samo 280 miliona kubika plina godišnje. To bi se vrlo lako moglo kupiti na slobodnom tržištu, kako ne biste ovisili ni o kome, pa ni o "Gazpromu" - ističe Kopač.
Kopač: BiH je mali potrošač
Transjadranski plinovod je megaprojekat vrijedan 35 milijardi dolara, kojim će se jugoistok Evrope opskrbljivati plinom iz Azerbejdžana, s područja Kaspijskog jezera. Naša država zvanično je postala dijelom ovog projekta krajem prošle godine, a na TAP bi se priključila Jadransko-jonskim plinovodom (IAP), koji će se graditi od Splita do albanskog grada Fjer.
Energetski koridor
No, TAP se naslanja i na veliki energetski koridor TANAP (Trans Anadolian Pipelin), kojim bi se plin iz Azerbejdžana dopremao do Turske, a odatle dalje preko Grčke i Albanije po dnu Jadranskog mora do Italije i tržišta zapadne Evrope. Jedan krak ovog plinovoda u Albaniji odvajao bi se za Balkan, protezao bi se od Albanije, preko Crne Gore i Hrvatske do BiH.
LNG terminal na Krku
Kopač kaže da je TAP važan za Evropu, ali da će se uporedo s tim graditi i LNG terminal na Krku.
- Terminal Krk bit će sagrađen, to je nesporno, ali ne znam koliko će biti od značaja za BiH upravo zbog toga što BiH te količine plina, a kako sam već i rekao, vrlo lako može kupiti na slobodnom tržištu, samo treba alternativni izvor - kaže Kopač.
35 milijardi dolara vrijednost projekta
870 kilometara dužina plinovoda
2015. godine trebala bi početi gradnja
2020. godine očekuju se prvi kubici plina kroz IAP
Neka se Sarajevo grije na drva
Kopač je iznio i zanimljivu ideju o alternativnim izvorima toplotne energije.
- Moj prijedlog je da se Sarajevo, kao najveći potrošač plina, grije na drva. Vaša država puna je šuma, a Sarajevo se grije na plin, to mi je nejasno - kaže Kopač.
