Da sigurnost građana naše zemlji nije ni izbliza onako dobra kakvom je žele prikazati ministri unutrašnjih poslova, komesari i direktori policija, pokazuje dnevna statistika ubistava, krađa, razbojništava, smrti izazvanih divljanjem automobilima, pri čemu životom, a i imovinom, plaćaju nedužni građani BiH.
Samo u proteklih nekoliko prazničnih dana život je, što u fizičkim napadima, što u saobraćajnim nesrećama, izgubio stravičan broj građana BiH. Koliko je u ovih nekoliko dana opljačkano privatnih kuća i stanova, ukradeno i zapaljeno automobila ispod naših prozora, taj podatak niko i ne spominje.
Toliko hrabar da usred Sarajeva, u po bijela dana krene vozilom na čovjeka koji mu se zamjerio ili ukrade vozilo i njime krene zgaziti patrolu policije, što se u subotu dogodilo u Vogošći, može biti samo onaj ko je siguran da zbog tog čina neće biti adekvatno kažnjen. Takvih, kako ih u žargonu zovu „nakvasanih“ kriminalaca, koji su građanima odavno ukrali miran san, puna je BiH.
Ne treba za općeprisutnu nesigurnost kriviti obične čuvare reda i mira, odnosno policajce koji su, jednako kao i svaki drugi građanin, izloženi hirovima kriminalaca i njihovih dobro uvezanih grupa i zaštićenih gazda.
Policija radi onako kako joj se naredi i onoliko koliko joj se dozvoli odlukama vlasti, odnosno koliko joj ta vlast pruži tehničke i svake druge podrške.
To što hvalisavi ministri uporno obmanjuju javnost izjavama da je stanje sigurnosti u našoj zemlji dobro i da nema razloga za zabrinutost, samo je nastavak prakse po kojoj vlast godinama ubjeđuje građane da je istina ono što im oni kažu, a ne ono što vlastitim očima vide.
