Darko Lazić kazao je kako je bio spreman dići ruku na sebe u slučaju da je ostao nepokretan poslije teške saobraćajne nesreće, koju je doživio 23. oktobra prošle godine, prenosi Alo.rs.
Pjevač je kazao da je bio agresivan tokom oporavka u "Selters" banji i da je iz nemoći plakao skoro svaku večer.
Šta se tačno dogodilo kobnog jutra, kada si doživio saobraćajnu nesreću?
- Tu večer sam ranije legao spavati jer sam prethodno radio četiri noći zaredom. Međutim, pozvao me je drug na jedno slavlje i ja sam ustao, obukao se, jer sam ga želio ispoštovati. Kod njega sam popio četiri rakije, što je ništa za onog ko može dosta popiti. Potom sam krenuo kući. Odvezao sam druga u Pećince i nastavio za Brestač. U jednom momentu mi se mnogo prispavalo pa sam stao kraj puta i otvorio krov kako bi me hladan zrak presjekao. Ali bilo mi je mnogo hladno, pa sam ga zatvorio i pustio grijanje. E to me je ubilo. Nakon toga se bukvalno ničega ne sjećam.
Šta je sljedeće čega se sjećaš?
- Poslije više od 20 dana sam se probudio. Bolnice u Zemunu se uopće ne sjećam, sve vrijeme sam bio pod lijekovima. Kada sam otvorio oči, mislio sam da je sve bio košmar. Sve sam čuo, vidio, ali sam bio paraliziran. Dežurna sestra tada mi je rekla da sam jaukao od bolova, da sam počupao sve elektrode sa sebe. Bilo je jezivo. Uplašio sam se da neću moći više hodati, pogotovo kada sam vidio da sam po sredini tijela rasporen i da se ne mogu pomjeriti. Pitao sam ćaleta: "Je l' mogu hodati", a on mi je rekao da ću moći. Nisam bio siguran, pa sam pitao i sestru, koja mi je rekla: "Mislim da će sve biti uredu."
Ni oni nisu bili sigurni da nećeš ostati invalid?
- Nisu. Zbog toga sam psihički pukao. Razočarao sam se u sebe što sam dopustio da mi se sve to desi samo da bih ispoštovao druge. Da su mi rekli da ostajem paraliziran, rekao bih im: "Bolje da nema, ne treba mi život, koji sam đavo ostao živ." Tada bih bio na teretu svima.Koji je najteži momenat koji pamtiš?
- Boravak u "Selters" banji mi je najteže pao. Tamo sam bio najagresivniji, najnervozniji, plakao sam svaki dan. Pao sam u bedak što sam u kolicima, što ne mogu na noge. Pokušavao sam uz pomoć terapeuta ustati, ali nisam mogao. Desnu nogu ni danas ne mogu pomjeriti jer mi je palo stopalo. Rekli su mi da ću u toj nozi imati vječitu paralizu. Smorio sam se zbog toga, ali u medicini dva i dva nisu četiri. Tu se nikada ne zna, jer medicina napreduje iz dana u dan. Učim se da živim s tim, jer je moglo da me nema, prenosi Alo.rs.
