Federalni poslanik Sead Jusić (SBB) uputio je u februaru Federalnom ministarstvu finansija pitanje o posljedicama koje mogu nastati u vezi s bankrotom bijeljinske „Bobar banke“, očekivanog bankrota „Banke Srpske“ te finansijskim kriminalom „Pavlović banke“, u koju je ušla SIPA. 

Posljedice nerada

Odgovor je dobio od Agencije za osiguranje depozita BiH. Jusić je pitao koliko će krah ovih banaka u RS koštati FBiH te zašto u zemlji tržišne ekonomije državna Agencija za osiguranje depozita treba plaćati posljedice nerada i zloupotreba entitetskih agencija za bankarstvo.

- Ukoliko dođe do oduzimanja dozvole za rad „Banci Srpske“ a. d. Banja Luka, obaveze Agencije za osiguranje depozita BiH iznosile bi 55,18 miliona KM. Ukoliko bi došlo do oduzimanja dozvole „Pavlović banci“, obaveze Agencije prema podacima od 31. januara 2016. godine iznosile bi 93 miliona KM - napisao je u svom odgovoru Josip Nevjestić, direktor Agencije za osiguranje depozita BiH. 

No, nije odgovorio na pitanje kolike su obaveze Agencije kojoj je na čelu u slučaju „Bobar banke“. Stručnjaku za bankarstvo Huseinu Muratoviću nije jasno da Agencija za osiguranje depozita ne raspolaže preciznim podacima za „Bobar banku“. 

Precizni podaci

- Prema određenim, nezvaničnim podacima, kod „Bobar banke“ u pitanju je oko 85 miliona, u „Banci Srpske“ oko 55 miliona KM, a u „Pavlović banci“ oko 93 miliona KM, dakle ukupno oko 233 miliona KM. Koliko će sredstva biti naplaćeno pri likvidaciji banaka, ostaje da se vidi, jer potraživanja Agencije za osiguranje depozita dolaze u treći red naplate iz stečajne mase – objašnjava profesor Muratović.

Jusić: Postavio pitanje

Uspostaviti jednu agenciju 

Muratović se osvrnuo i na pitanje federalnog poslanika Jusića o činjenici da nemarnost entitetskih agencija za bankarstvo treba sanirati Agencija za osiguranje depozita na nivou BiH.

- Nedopustivo je da su agencije za bankarstvo kao regulatorni i kontrolni organi bankarskog sektora na dva regulatorna, odvojena nivoa, a da posljedice njihovog aljkavog rada i zloupotrebe položaja snosi Agencija za osiguranje depozita, s drugog nivoa. Racionalno i logično bilo bi da u BiH postoji samo jedna agencija za bankarstvo i jedna agencija za osiguranje depozita, i to kao potpuno nezavisne u institucionalnom, operativnom, finansijskom i ličnom smislu – smatra Muratović.