ANALIZA

Nakon izbora Ursule fon der Lejen: Ima li nade za zapadni Balkan?

Očito je da evropski zvaničnici jasno razdvajaju lijepe želje i nerealna očekivanja da će nam Brisel progledati kroz prste

Fon der Lejen: Poruka Sjevernoj Makedoniji i Albaniji. AFP

Piše: F. MANDAL

17.7.2019

Evropska komisija dobila je jučer novu predsjednicu Ursulu fon der Lejen (Von der Leyen), njemačku političarku  i donedavnu ministricu odbrane u Vladi kancelarke Angele Merkel.  

Šta njen izbor donosi Evropi i čemu se mogu nadati zemlje zapadnog Balkana?

Fon der Lejen, uoči glasanja o imenovanju u Evropskom parlamentu, založila se za ambicioznije politike EU kada su u pitanju klimatske promjene i migracije. Također, pozvala je na jačanje uloge Parlamenta.

Isti izazovi

- Moramo ponovo naći naše jedinstvo. Ako budemo složni iznutra, niko izvana neće nas moći razdvojiti - poručila je u govoru na plenarnoj sjednici Evropskog parlamenta u Strazburu.

Nova predsjednica Evropske komisije potvrdila je evropsku perspektivu zapadnog Balkana i pozvala na nastavak procesa reformi u regionu.

- Mi dijelimo isti kontinent, istu historiju, istu kulturu i iste izazove i budućnost. U potpunosti podržavam i stojim iza prijedloga Evropske komisije za otvaranje pregovora sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom. Proces pristupanja pruža jedinstvenu priliku za promoviranje i dijeljenje naših osnovnih vrijednosti i interesa - kazala je Fon der Lejen.

Istovremeno, predsjednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) jučer je u Beogradu, tokom posjete Srbiji, kazao da postoji evropska perspektiva za sve zemlje na Balkanu, iako su, kako je naveo, neke, kao BiH, još udaljene.

Ukazavši na primjer Bugarske i Rumunije, koje su članice EU, a u kojima je veliki broj građana od njihovog prijema u EU napustio zemlju, francuski predsjednik rekao je da to ne treba dozvoliti u regionu zapadnog Balkana.

Lijepe želje

Riječi Fon der Lejen i predsjednika Makrona svjedoče da Evropska unija najprije želi srediti stanje u vlastitoj kući, obnoviti jedinstvo i redefinirati poziciju na globalnoj sceni, pa tek poslije toga odškrinuti vrata za zemlje zapadnog Balkana.

Također, očito je da evropski zvaničnici jasno razdvajaju lijepe želje i nerealna očekivanja da će nam Brisel progledati kroz prste.

Poruka je precizna: Nema kraćeg puta do članstva!

Zato s velikim oprezom treba slušati skoro svakodnevne izjave domaćih političkih aktera koji tvrde da nam „boba fali“ da dobijemo kandidatski status, jer njihov optimizam nema pokriće u konkretnim djelima i srednjoročnim planovima EU.




Makron: Nužne reforme. AFP

Igor Šoltes, bivši zastupnik u EP-u 

Zapadni Balkan jedan je od većih izazova

Slovenski političar Igor Šoltes, nekadašnji zastupnik Kluba Zelenih u Evropskom parlamentu, raduje se što Evropska unija polako postaje ono što je nekad bila. 

- Evropska unija polako postaje ono što je nekad bila. Mislim da se posljednjih godina počeo javljati protekcionizam i pojačana je uloga pojedinih država. To za projekte Evropske unije nije baš dobro - rekao je Šoltes.

Šoltes: EU postaje što je nekad bila. Avaz

Što se tiče zapadnog Balkana, Šoltes naglašava da je mnogo ključnih stvari koje su pred Evropskom unijom, to je i zadatak za novoizabranu predsjednicu EK Ursulu fon der Lejen.

- Svako ko misli ozbiljno voditi Evropsku komisiju, mora shvatit da je zapadni Balkan jedan od većih izazova. Nikako ne treba potcjenjivati to pitanje. Sigurno će zapadni Baklan okupirat Parlament, a svakako da će im i biti prioritet – zaključio je Šoltes. 

Edin Dilberović, direktor Direkcije za evropske integracije

Na nama je samo da radimo   

Edin Dilberović, direktor Direkcije za evropske integracije (DEI), rekao nam je da je proces proširenja politika koja će ostati, ali što se BiH tiče, ko god da je predsjednik Komisije, dobro je da spominje i zapadni Balkan i proširenje.

Dilberović: BiH mora donijeti zakone. Avaz

- Na nama je samo da radimo. Ko god da vodi Evropsku komisiju, ko god da je na čelu, konačnu odluku o članstvu u Evropskoj uniji donose zemlje članice. Da bi dobila povjerenje, naša zemlja mora ispuniti zadaću, završiti reformske procese, donijeti zakone koji su u skladu sa normama EU i provesti sve što stoji u mišljenju i analitičkom izvještaju koji smo iz Brisela dobili – rekao je Dilberović.

Naglašava da je to put koji nas očekuje i koji je bitan.

- Irelevantno je ko će biti na čelu Komisije, jer politička odrednica BiH, svih aktera, jesu integracije i u skladu s tim mišljenjem se moramo ponašati – kazao je Dilberović.

Predrag Praštalo, Evropski pokret u BiH 

Reforme su dobar znak za nas   

Predrag Praštalo, generalni sekretar Evropskog pokreta u BiH, za „Avaz“ je istakao zadovoljstvo izborom Ursule fon der Lejen (Von der Leyen).

Praštalo: Neophodna reforma i pojačanje EU. Avaz

- Ovaj izbor govori da će se Evropa snažno boriti za bolje odnose u samoj uniji. Samo tako jaka Evropa može nastaviti proširenje. Svi mi na Balkanu trebali bismo se radovati ovim reformama, jer to može biti dobar znak za nas. Zemlje koje ispune svoje zadatke trebaju i moraju biti nagrađene – zaključio je Praštalo.

Vlasnik autorskih prava © avaz-roto press d.o.o.
ISSN 1840-3522.
Zabranjeno preuzimanje sadržaja bez dozvole izdavača.