Proces evropskih integracija nije kompatibilan sa političkim tenzijama i blokadama, kazala je za "Avaz" profesorica Lejla Ramić-Mesihović, šef Odsjeka za međunarodne odnose i evropske studije Internacionalnog BURCH Univerziteta. 

Ekspert sa deceniju i po radnog iskustva u Delegaciji Evropske unije u BiH i bivša politička savjetnica u Uredu specijalnog predstavnika EU za BiH podsjeća da je dobijanje kandidatskog statusa prvi korak, kojeg su već napravile sve zemlje regiona osim Kosova, te da joj je sada potrebno usvajanje Programa integriranja u EU, što je jedan od prioriteta.

Problem sa EU fondovima

- Kao neko ko se razumije u proces evropskih integracija, stepen ozbiljnosti bilo kojeg političara i učesnika u donošenju odluka cijeniću po tome koliko podržava usvajanje Programa integriranja. Koliko efikasno, brzo i koliko će to biti kvalitetno. To je jedina matrica po kojoj ću procjenjivati ozbiljnost svih političkih aktera koji su se vrlo srčano deklarisali za proces evropskih integracija. Koliko je ko nosilac nekih vrijednosti, evropskih pogotovo, mjerit ću isključivo po tome ko, šta i do kada radi i kad ćemo biti u poziciji da se ne zadovoljavamo mrvicama i nekim trulim kompromisima. Ulazimo u fazu koja je mjerljiva, koja je sistemska i gdje mi više ne možemo da se pravimo ludi – kaže profesorica Ramić-Mesihović.

Kandidatski status ne znači ništa u smislu pristupa dodatnim fondovima EU, pojašnjava, jer BiH je i do sada imala mogućnost povlačenja sredstava za različite projekte.

- BiH ima problem sa EU fondovima jer nismo u stanju da strateški promišljamo na srednjeročnoj osnovi i da to “stavimo na papir”. To je najbolje vidljivo kad je u pitanju povlačenje sredstava iz IPA fondova, odnosno sredstava za poljoprivredu. Fondove smo bili u mogućnosti i ranije koristiti da smo bili u stanju da dogovorimo u šta bi ta sredstva išla, jer niko vam novac neće odobriti bez da zna u šta on ide – dodaje Ramić-Mesihović.

Korištenje sredstava namijenjenih zemljama aspirantima ovisi od naše sposobnosti da ih plasiramo na strateški, usaglašen i način koji će biti odgovoran prema javnim sredstvima EU, ali od samih projekata i fondova važnijim smatra procese na putu pridruživanja EU. Da bismo odgovorili zadaćama potrebni su nam eksperti, a BiH ih ima, iako nisu u prvom planu.

Osnovni kriterij napretka

- Ono što nije dobro za ovu zemlju je što se njihov glas čuje puno slabije od glasova koji zaustavljaju procese. U Direkciji za evropske integracije BiH imamo odlične stručnjake, koji mogu regionalno da dijele lekcije kako treba da se postupa i šta treba da se radi u procesu integracija. Međutim, imamo i upliv dnevne politike i političke blokade – dodaje Ramić-Mesihović.

Osnovni kriterij napretka ka otpočinjanju pregovora o članstvu bit će – radiš li ili ne, odnosno koliko će domaće institucije i do sada često konfrontirane politike biti spremne da rade na ostvarenju zajedničkog cilja. BiH očekuje mnogo posla na usaglašavanju domaćeg sa evropskim zakonodavstvom.

- Evropska pravna stečevina u Sloveniju je stigla u kamionu, jer je 1996. godine internet tek bio u povoju. Da nema interneta mi bismo je danas dobili vjerovatno u tri šlepera. Moramo shvatiti da ta obaveza, da to cjelokupno do sada akumulirano pravo u EU, koje moramo da transponujemo u naše zakonodavstvo, raste iz dana u dan. EU uči i integriše naučene lekcije svakodnevno u svoje zakonodavstvo – ističe Lejla Ramić-Mesihović.

Dodaje da stručna i administrativna tijela u BiH rade otežano zbog stalnog forsiranja dejtonskih nedoumica i ambicija koje Dejton nije uspio riješiti, uz stalne svađe oko nadležnosti.

- Od početka iz Brisela stižu poruke da EU mora imati jednu adresu s kojom će razgovarati, da BiH mora govoriti jednim glasom. Sada, nakon što znamo kako funkcioniše i taj Mehanizam koordinacije (sa Kolegijem za evropske integracije kojeg čine predstavnici 14 vlada na svim nivoima, op.a.), više nije sigurno je li on nastao da preduprijedi sporenja ili je u pitanju ono što puno češće vidimo - da se napravi još jedan administrativni kanal blokade koji bi pratio političke linije određenih zainteresovanih strana u BiH – kaže profesorica Lejla Ramić-Mesihović.