U pravu su i diplomati i novinari u UN-u koji su proteklih dana alarmirali svijet da je “obična” ruska uzdržanost u pogledu izglasavanja produženja mandata Misije EUFOR-a u BiH, iako ne veto, bila rani znak za opasnost.
Crvenu lampicu upalio je ruski ambasador Vitalij Čurkin. On je prigovorio da
Moskvi, eto, “ne smeta” što Bosna “promovira” svoju evropsku orijentaciju, ali da, drugim riječima, NATO, kao i u slučaju Srbije, ne dolazi u obzir!?
No, budući da su od 2004. naovamo svake godine Rusi glasali za produženje vojne misije u BiH, ova “uzdržanost” posebno je znakovita. Osjetljivi ruski trbuh sada je bolan zapadno i od Ukrajine – sve do Balkana, pa bi to mogla biti geostrateška križaljka i u narednih desetak godina.
Zato je ulazak BiH u NATO važniji nego ikada. Uostalom, članstvo u EU na dugom je štapu. S rusko-srpskim vojnim manevrima u komšiluku, praktično, uz obale Drine i uz ovu rusku retoriku na Ist riveru, BiH sebi ne smije dozvoliti nikakav sigurnosni vakuum između Istoka i Zapada.
Zbog toga i svi oni koji se opet deklarativno zaklinju da prihvataju njemačko-britansku inicijativu, što u prvi plan stavlja evropske i atlantske (NATO) integracije, trebaju dobro izračunati s kim će tikve saditi. U protivnom, neko će već zapjevati šlager čiji je politički refren vrlo jednostavan: Sad se vidi sad se zna ko je protiv NATO-a.
