Ratni komandant Srebrenice Naser Orić, uhapšen u Švicarskoj po potjernici iz Srbije, narednih 14 dana bit će zadržan u ekstradicionom pritvoru, do kada će njegova odbrana morati prikupiti dokumente kojim treba dokazati da potjernica nema zakonskog osnova.
Advokati najbolje znaju šta im je raditi narednih dana. Predstoji im dug i težak posao prikupljanja dokumentacije, ali i teška borba sa srpskim lobijima, kako u Evropi tako i u BiH, koji krivicu za genocid u Srebrenici punih 20 godina pokušavaju adresirati na žive i mrtve Srebreničane, posebno na njihove preživjele komandante.
Naseru Oriću dogodilo se ono što se dogodilo Ejupu Ganiću i Jovi Divjaku iz Sarajeva, Iliji Jurišiću iz Tuzle, Jusufu Ahmetoviću iz Milića...
Kome će se od nas još dogoditi, zavisi od naše naivne spremnosti da i dalje vjerujemo Srbiji i njenim institucijama, ustvari potomcima onih koji su svojom političkom i vojnom moći prije dvadesetak i nešto godina pomogli u ubijanju, klanju, silovanju, progonu stotina hiljada nedužnih građana BiH.
No, za ovo što se dogodilo Oriću ne treba, naravno, kriviti samo Srbiju.
Najprije treba pitati bajne nosioce najviših pravosudnih funkcija u čije ime to oni potpisuju kojekakve protokole o saradnji sa srbijanskim pravosuđem, ako Srbija ima pravo da raspisuje potjernice i na osnovu njih po svijetu hapsi naše građane koji na njenoj teritoriji u proteklom ratu nisu ni metka opalili?
Naravno, vrijeme je i da se domaća politika i njene institucije očituju o tome koliko su sposobni da zaštite svoje građane od licemjerja prekodrinske politike, s kojom se, onako podanički, svako malo, i to za interes evropskog puta Srbije, a ne BiH, „ližu“ pred TV kamerama i uporno nas ubjeđuju da se jedni drugih ne trebamo plašiti. Ko tu koga laže?!
