Prošao je deveti, a, evo, s Božijom pomoći prolazi i 13. januar! Vođe manjeg bh. entiteta  u svom nacionalprevarantskom zanosu trenutno obilaze bolnice prebrojavajući oboljele policajce, vatrogasce, odžačare, podanike koji su na minus 20, gladna stomaka, marširali još gladnijom Banjom Lukom, zadovoljno trljajući ruke da je vašar postigao svoj cilj, odnosno da je narod povjerovao u njihov san o srpskoj državi u BiH za koji i sami znaju da je neostvariv.   

I dok se u RS, po onoj narodnoj „u nešto se udarati mora“, još tambura o 9. januaru, autobusi su iz ovog entiteta u Evropu, na azil, ovih dana odvezli na desetine srpskih  porodica, a broj pojedinačnih odlazaka obrazovanih mladića i djevojaka niko ne zna. Od rečenog „sna“ ni traga!

Milorad Dodik zajedno s Mladenom Ivanićem i ostalim sljedbenicima svojih politika pokazali su da ne poštuju odluke Ustavnog suda BiH, za šta im je već stigao prvi račun  za naplatu u vidu uskraćivanja američke vize samom Dodiku. Račun bi im trebao stići i od nadležnog suda. Ipak, najgori će biti onaj koji im stigne od vlastitog naroda.  

Priča o tome koje slave i proslave će se javno obilježavati u BiH, naime, povod su da se napokon upitamo dokle ćemo svi skupa nasjedati na mantre i teme koje nam godinama serviraju političari iz RS, a od kojih njihove kolege iz Federacije, kako vidimo, boljeg opravdanja za svoje neznanje i nerad godinama nemaju. 

Umjesto da nam i jedni i drugi konačno odgovore odakle im bogatstva koja imaju, koliko su fabrika otvorili od kada vladaju ovom zemljom, šta su učinili da izgrade sistem vladavine zakona, oni nam uporno tamburaju o slavama i proslavama do kojih ni sami ne drže. Jadni jesmo, ali toliko glupi sigurno nismo da ne vidimo šta nam rade!