Evropljane od 23. do 26. maja naredne godine očekuju izbori za Evropski parlament.
To bi tijelo u narednom mandatu trebalo brojati 705 poslanika, izabranih među 500 miliona stanovnika Evropske unije.
Iako su izbori daleko, već je počela kampanja educiranja potencijalnih evropskih birača.
Nakon izlaska Velike Britanije iz EU, ova je država ostala bez svoja 73 mjesta u Evropskom parlamentu.
Dio tih mjesta bit će raspoređen između država – članica, kako bi se poboljšala njihova zastupljenost u Evropskom parlamentu. Drugi dio ostavljen je za nove države koje bi se trebale pridružiti EU u narednoj deceniji.
U okviru kampanje motiviranja birača da izađu i glasaju za poslanike Evropskog parlamenta, navode se i različita rješenja u državama koja propisuju načine izbora poslanika Evropskog parlamenta.
Tako, na primjer, u Švedskoj, ljudi imaju pravo dopisati ime svog kandidata za poslanika. Ako ta osoba dobije dovoljan broj glasova, bit će evropski poslanik! U Luksemburgu glasači mogu glasati čak i za kandidate s različitih lista, a na Malti, u Irskoj i Sjevernoj Irskoj birači mogu "ocjenjivati" kandidate dajući im preferirajući glas.
Austrijski tinejdžer s 16 godina može birati ili biti biran u EP. U svim ostalim državama EU donja dobna granica je 18 godina.
U toj zemlji, kao i Belgiji, Češkoj, Estoniji, Finskoj, Italiji, Irskoj, Sloveniji i Velikoj Britaniji, rezultate izbora potvrđuju sudovi. Zakon predviđa slično i u Njemačkoj. Ako Bundestag, iz bilo kog razloga to ne uspije napraviti u zakonom propisanom roku, onda će i tu sud presuditi.
Najvisočiji izborni prag je 5 posto – Francuska, dok je najniži na Kipru – 1,8 posto.
