U svom prvom intervjuu za srpske medije po povratku iz Haga Vojislav Šešelj kaže da ga 12 godina pritvora nije promijenilo, te da mu zdravstveno stanje nije beznadežno i da ne smije nijedan ljekar da mu zabrani da se bavi politikom.

Za početak, na pitanje kako mu danas Srbija izgleda nakon toliko godina, kaže:

- U gorem je stanju nego što je bila, osjećaju se socijala, bijeda, siromaštvo i nekakvo beznađe kod naroda. To mi prvo upada u oči. Promijenila se i politička scena, cenzus su prešle samo partije koje su za EU, a prije samo šest godina SRS i DSS su imali skoro pola stolica u Skupštini.

A kakvu biste vi ekonomsku politiku vodili?

- Prvo bih uništio uvoznički lobi, koji je najbogatiji u Srbiji i koji je najviše doprinio krizi. Svim uvozničkim firmama svaki dan bih slao inspekciju. Ne bih zabranjivao uvoz, ali bih uvodio carine. Kolike carine nama u drugim zemljama, tolike i mi njima. Još je Tadićev režim ukinuo carine za robu iz EU: oni nama naplaćuju, a mi njima ne i to se zove SSP. Šta će nama ovolika roba iz EU, iz Hrvatske nas zapljuskuju poljoprivrednim proizvodima, mlijekom. Nama poljoprivreda propada, a oni se bogate. Evo sad Poljaci ne mogu u Rusiju da izvoze jabuke pa zatrpali Srbiju.

Što se tiče spoljne politike, kažete da biste Srbiju pridružili Rusiji. Kako to mislite da izvedete?

- Nemojte me pogrešno shvatiti, želim da mi sačuvamo nacionalni i državni individualitet, mjesto u UN, a sve ostalo da integrišemo. Šta će nam 50 ili 100 ambasada u svijetu kad možemo imati desetak, a ostale poslove obavljati preko ruskih. Dakle, svuda možemo postići uštede.

Da li je stari program SRS-a u opticaju ili ste se malo modernizovali? Da li ćete i dalje zagovarati granicu Karlobag-Karlovac-Virovitica?

- Naravno, mi se ne mijenjamo. Mi to možda nećemo uspjeti da realizujemo, ali možda hoće naši unuci, praunuci. Nama je to cilj, a kad će on biti ostvaren i kako, to ne možemo da predvidimo, još nisu sazrele okolnosti. Pa ni 80-ih niko nije mogao da predvidi da će se sve ovo izdešavati, pa eto...

Dakle, ostajete pri onoj mapi "velike Srbije", sa Bosnom, hrvatskim ostrvima...?

- Zašto bismo odustajali od onoga što je srpsko i odakle su Srbi protjerani?

Zar to ne bi bilo gubljenje individualiteta o kome pričate?

- Nipošto, to samo znači da bi oni za nas obavljali neke konzularne poslove. Što se tiče spoljne politike, ona bi se usaglašavala sa Rusijom, kao što usaglašavaju Belorusija, Kazahstan i još neke zemlje.

Da li vam je ponekad žao što se SRS raspao?

- SRS će uskoro biti obnovljen. I uskoro će ponovo biti najjača politička partija u Srbiji.

Jeste li ipak bar malo ponosni što su danas dva čoveka koja ste vi kadrirali vodeći ljudi države?

- Kako mogu biti ponosan, ja sam ojađen što su me izdali ljudi koji su mi bili najbliži saradnici, u čije sam političko uzdizanje uložio mnogo, jer sam mislio da je to za dobrobit stranke i Srbije. To je za mene bolna rana. Moram to pred nacijom da priznam.

Da li ste se pokajali što se dobrovoljno otišli u Hag, zbog čega ste propatili i vi i vaša porodica, a bez vidljivog rezultata?

-Ne, ne kajem se nimalo. Nisam se plašio i nije mi krivo što sam tamo otišao. Jer ja sam tamo vodio bitku, nacionalnu i stranačku. Ja sam pobijedio. Da ništa drugo nisam u životu uradio, ovo sam doprinio srpskom narodu.

Ljudi su bili iznenađeni kada ste po izlasku iz aviona rekli da vam zdravstveno stanje, zbog koga ste i pušteni iz Haga, i nije tako teško, te da će vam ono biti u drugom, a politika u prvom planu. Ne mislite da je to prevara?

- A koga sam ja to prevario?

Pa recimo mene i sve one ljude koji su ovih godina pisali i apelovali da vas zbog narušenog zdravlja puste da se branite sa slobode.

- Nisam pušten ni na čije insistiranje. Pušten sam jer Hag nije znao šta da radi sa mnom. Kad su me pustili, ovdje je neko rekao da sam pušten da nekoga ugrozim. Koga?

Hoćete li podnijeti ostavku ako na izborima ne pređete cenzus?

- Sigurno da hoću, ali ne očekujete valjda da nećemo preći cenzus?

Šta je onda prava istina o vašem zdravstvenom stanju?

- Moje zdravstveno stanje je ozbiljno, ali nije beznadežno. Jutros sam počeo sistematske (intervju rađen u ponedeljak), pregledao me je tim ljekara sa doktorom Bojićem na čelu. Radim dijagnostiku, imam dva kancera na jetri, nisu veliki i na takvom su mjestu da mogu biti operisani. Sad se pregledam da vidim da li možda ima još nešto. Treba da se vidi da li ću ići na hemioterapiju ili će biti operacija. Šta god da bude, pauziraću dva-tri dana. Tako sam i u Hagu. Nisam neko ko može mjesec dana da leži u krevetu.

Ako vam ljekari kažu da batalite politiku zbog zdravlja, hoćete li ih poslušati?

- Koji ljekar smije to da mi kaže? Pa za mene je politika eliksir mladosti. Bavljenje onim što najviše volim pomaže mom ozdravljenju. Dok mogu da se borim, moj život ima smisla.

Da li i vaša porodica to misli?

- Oni me podržavaju uvijek, svih ovih 12 godina, pa i sada. Niko mi to neće reći jer znaju da bi bilo kontraproduktivno.