Dimnjačar Pero Malić, rođeni Bugojanac, po zanimanju metalostrugar, već dvadeset godina čisti dimnjake po bijeljinskim naseljima. Kaže da dnevno očisti po tri dimnjaka. Sezona čišćenja dimnjaka, kaže Pero, traje od početka septembra pa sve do kraja kalendarske godine. Pero kaže da ga domaćini zapušenih dimnjaka dočekuju sa zabrinutim izrazom na licu, a ispraćaju s osmijehom.

Spašavanje ljudi

- Čistim dimnjake i u proljeće, po završetku grijne sezone. Uglavnom, dimnjake čistim i po mrazeivma i po kiši. Treba ljude spašavati, da se ne smrznu u svojim kućama. Možete zamisliti kako je starim i bolesnim ljudima koji pri temperaturama od tri do četiri stepena iznad nule, koliko je bilo ovih dana, ne mogu odložiti vatru. Čistio sam dimnjake i kada je bio veliki snijeg na krovovima, kada su krovovi bili zaleđeni. Imao sam mnogo teških situacija. Gledaš s visine, samo se plašiš da se ne oklizneš i da glavu ne izgubiš. Ima i neodgovornih ljudi, ne čiste dugo dimnjak, pa znam izvaditi po dvoja puna kolica čađi i pepela iz jednog odžaka – priča Malić.

Recept za vatru

Pero Malić kaže da do začepljenja dimnjaka najčešće dovodi sirov ogrjev, drvo koje se nije dobro prosušilo.

- Dobro sam opremljen za sve situacije, od sajle i neophodnog alata, ali imam i dobru volju da posao završim kvalitetno i na vrijeme - kaže Pero. Objašnjava da čišćenje dimnjaka naplaćuje od petnaest do 50 KM, zavisno od relacije na koju putuje da bi došao do zapušenog dimnjaka. Njegov recept za dobru vatru u šporetu je održavati dimnjak i dobro ložiti vatru.

U Profesionalnoj vatrogasnoj jedinici Bijeljina kažu da u sezoni grijanja svake godine vatrogasci interveniraju na tridesetak dimnjaka koji se zapale i često ozbiljno ugroze stambene objekte i drugu imovinu