Teško se oteti osjećaju da su svi oni koji vole fudbal u Bosni i Hercegovini uskraćeni za poseban ugao gledanja na aktuelno Evropsko prvenstvo u fudbalu. I dok se veći dio Evrope raduje nastupima svojih reprezentacija na ovom takmičenju, postoje i oni koji su tek posmatrači sa strane.
Mnogi se pitaju je li bilo mjesta za izabrani bh. tim na Euru. Pogledaju li se igračka imena, možda i jeste, ali kada se sve sagleda oko Saveza, taman smo tamo gdje nam je mjesto. Taman smo se ugodno smjestili nigdje na mapi evropskog fudbala.
Moglo bi se reći da smo mi u Bosni i Hercegovini nijemi posmatrači zbog načina na koji je igrala naša reprezentacija i razočarenja koje nam je donijela. Naprosto smo zanijemjeli svi - i javnost i navijači, a nije da nam igrači i struka mogu objasniti nešto više.
Realnost je jasna, nedorasli smo, a barem su nam sačuvani živci, jer ko zna šta bi nas čekalo da smo, kojim slučajem, stigli na Euro. Englezi brinu o želji da konačno dođu do trona, Portugalci se uzdaju u Ronalda, a Italija želi sve gaziti... Nije da baš takve ambicije imaju Škoti, ali tu su i, očigledno, svi uživaju u tome, kao što se i kod nas uživa u akciji „pozovimo koga stignemo u reprezentaciju“.
Mi imamo naše zanimacije i užitke dok je evropski reprezentativni fudbal u centru zbivanja. Naše sitnošićarske priče uvijek su nam činile zadovoljstvo. Olimpik je već apsolviran, Mladost je na konopcima, a sada razmišljamo hoće li Krupa odustati od Premijer lige BiH i ko će dobiti poziciju u navodnoj eliti. Ne treba sumnjati, bit će tu novih izazova i zanimacija.
