Izjava rektora Univerziteta u Sarajevu Tarika Zaimovića, u kojoj je naveo da je ova visokoškolska institucija u kratkom vremenskom periodu bila izložena čak 350 inspekcijskih kontrola, otvorila je niz ozbiljnih pitanja koja prevazilaze okvir pojedinačnog slučaja.

Ovakav podatak smatra se alarmantnim jer ukazuje na moguće zloupotrebe inspekcijskog aparata, selektivno postupanje te duboke pukotine u sistemu nadzora u Kantonu Sarajevo.

– Sve ostalo su samo posljedice. Inspekcije su postupale na način da su smatrale da na univerzitetu mogu raditi šta god hoće i da niko ne može reći da djeluju izvan pravnog okvira. Smatrali su da su istovremeno tumači zakona, sudije i tužioci, te represivni instrument koji sprovodi odluke – izjavio je rektor Zaimović za BHT.

Ovakva ocjena dolazi s najveće i najznačajnije visokoškolske ustanove u Bosni i Hercegovini, što dodatno naglašava potrebu za ozbiljnim institucionalnim odgovorom.

Činjenica da je Univerzitet bio predmet čak 350 inspekcijskih nadzora u kratkom razdoblju nameće ključno pitanje: da li se radi o zakonitom i opravdanom nadzoru ili o planskom i koordiniranom pritisku? U uporedivim pravnim sistemima, ovakav intenzitet kontrole nad jednom institucijom bio bi signal za unutrašnju reviziju samog inspektorata.

Međutim, iz Kantonalne uprave za inspekcijske poslove (KUIP) nisu ponuđena konkretna objašnjenja o tome ko je naložio toliki broj kontrola, po kojim kriterijima je Univerzitet izdvojen, niti da li je rukovodstvo Uprave smatralo „normalnim“ da se jedna institucija gotovo neprekidno kontroliše.

Dodatnu dimenziju ovom slučaju dalo je hapšenje glavne kantonalne prosvjetne inspektorice Dalile Hakalović, osumnjičene za zloupotrebu položaja. Njeno hapšenje baca novo svjetlo na ranije navode o represivnom i samovoljnom postupanju inspekcija.

Smostalno djelovanje?

Ključno pitanje koje se sada nameće jeste: da li je Hakalović mogla djelovati samostalno, bez znanja i saglasnosti rukovodstva inspektorata?

U hijerarhijski uređenom sistemu, masovne i učestale kontrole ne mogu biti rezultat individualne samovolje. Ako su se takve kontrole dešavale, neko ih je morao odobriti, znati za njih ili ih barem prešutno tolerisati.

Uprkos tome, iz KUIP-a stižu tek općenite poruke o „brzom i zakonitom postupanju bez izuzetaka“, bez konkretnog osvrta na navode rektora Univerziteta.

Istovremeno, u javnosti su se pojavile i nezvanične informacije da istražni organi razmatraju i ulogu glavnog kantonalnog budžetskog inspektora Dževada Paradžika u određenim predmetima koji su percipirani kao selektivni ili planski vođeni. Iako ove informacije još nisu zvanično potvrđene, zabrinjava činjenica da se uopće pojavljuju u kontekstu aktuelnih istraga.

Rizik sukoba interesa

Posebno problematična je činjenica da jedna osoba istovremeno obavlja funkciju budžetskog inspektora i učestvuje u radu antikorupcijskog tijela Kantona Sarajevo. Takva koncentracija nadzornih ovlaštenja nosi ozbiljan rizik sukoba interesa, samokontrole sistema i netransparentnog odlučivanja.

Inače, KUIP je u svom zvaničnom saopćenju naveo da je „u potpunosti opredijeljena za poštivanje vladavine prava“ te da pruža „punu podršku istražnim i pravosudnim organima“. Međutim, ovakve formulacije ne daju odgovor na suštinska pitanja.

Jer vladavina prava ne podrazumijeva samo sankcionisanje pojedinaca kada sistem zakaže, već prevenciju zloupotreba, jasne mehanizme kontrole i odgovornost rukovodstva, piše Patria.

Kako javlja Istraga, šef Kantonalne uprave za inspekcijske poslove Adis Mešić svjedok je u predmetu „Ajanović i Hakalović“, te se u tom kontekstu očekuje da se izjasni i o svim navedenim pitanjima.

Diplome Sebije Izetbegović i Elmedina Konakovića

Posebno je važno da javnosti objasni šta će biti s predmetima koje je Hakalović vodila, među kojima su i slučajevi diplome Sebije Izetbegović te Elmedina Konakovića.

Slučaj Univerziteta u Sarajevu, hapšenje glavne prosvjetne inspektorice i niz otvorenih pitanja o radu inspektorata ukazuju na dublji problem u Kantonu Sarajevo – sistem kontrole nad kontrolnim organima gotovo da ne postoji.

U pravnoj državi, inspekcija treba biti instrument zaštite javnog interesa, a ne sredstvo pritiska. Ukoliko inspektori istovremeno djeluju kao zakonodavci, tužioci i sudije, tada se više ne može govoriti o vladavini prava, već o institucionalnoj samovolji.

Zbog toga javnost s pravom očekuje da aktuelne istrage ne ostanu ograničene na pojedince, već da obuhvate cijeli lanac odgovornosti. Jer u uređenom društvu ni „kontrolori“ ne smiju ostati izvan kontrole.