Profesor geografije u sarajevskoj Gimnaziji Dobrinja Vedran Zubić danas se obratio na protestima održanim ispred Zemaljskog muzeja BiH u Sarajevu povodom tragedije koja je zadesila glavni grad BiH u četvrtak oko podne.

Prije dva dana u tramvajskoj nesreći je poginuo mladić Erdoan Morankić i povrijeđene četiri osobe od kojih jedna teško kada je na njih naletio tramvaj.

- Ne želim da razmišljam hoće li mi se dijete vratiti iz škole, ne želim o tome da razmišljam jer ja plaćam porez da bi bilo sigurno. Vi djecu pošaljete kod mene u školu i znate da su sigurna i da ću ih učiti jer ste platili porez za to i to da naučimo svi više - rekao je Zubić pa dodao:

- Dosta više, sada stvarno dosta više. Zovem ih rektalni alpinisti jer to je sve što oni znaju. Sakriti se. Evo sad izađite i pričajte, podnesite ostavku. Budite jednom muško pa recite ovom narodu ne možemo mi neka neko drugi. Hajmo probati nešto drugo – poručio je profesor.

Iako je Zubić pripremio govor, kaže da je sve zaboravio šta je htio reći. Prisutnima je kazao kako priča iz srca, jer mu je tako lakše. 

Profesor je izjavio kako je preemotivan.

- Preemotivan sam zaista, to su sve moja djeca, ja ih tako zovem i ne mogu drugačije. To su sve moja djeca. Izvinjavam se što na ovaj način pričam, možda naučim i malo drugačije. Treba se svakog dana sjetiti ovog malog Erdoana i raznih Erdoana za koje smo svi mi indirektno krivi jer šutimo. Jer meni u avliji nema snijega baš me briga šta je tamo, ja sam jeo šta me briga što onaj tamo nije, pa ne možemo tako ljudi jer nikad ne znamo šta nam se može desiti. Nemojte da živimo u sistemu u kojem trebamo skupljati za liječenje djece. Je li puno tražimo? Pa ne tražimo - poručio je Zubić čiji su govor prisutni ispratili gromoglasnim aplauzom.