Nakon skoro tri mjeseca, najduže zimske pauze koju ima jedno evropsko fudbalsko takmičenje, danas se na scenu vraća Premijer liga BiH. Kreće spektakl koji može režirati samo fudbal u Bosni i Hercegovini.

Vraćamo se u martovsku kaljužu, kakvu u Engleskoj nemamo privilegiju vidjeti ni tokom decembra ili januara. Infrastruktura je standardno loša, pomaka tokom zime nije bilo, niko ih nije ni očekivao, ali nije trava sve.

Ima nešto i u kvalitetu igre, suđenja, organizaciji utakmica, a, ruku na srce, niko i ne očekuje velike pomake. Navikli smo i, ne treba lagati, poželjeli smo, iako to zvuči pomalo mazohistički.

Bez obzira na to što nas ponovo čeka neki tamo Miloš Gigović s pištaljkom u ruci, od kojeg doživljavate transfer blama, ili ko zna koliko zamjenskih gigovića koji gledaju da šta sitno ušićare na ovom našem „hudom“ fudbalskom nebu, bilo je vrijeme da se vrati najjače bh. fudbalsko takmičenje.

Jasno, zbog pandemije će se igrati bez publike, a sve će i ovog puta biti pod budnim okom „šarenih“ organa Nogometnog saveza Bosne i Hercegovine, koji funkcioniraju po principu nacionalnih komponenti. Deviza da „moj nije lopov“ samo zato jer je „moj“ i dalje ostaje, ali tu oni koji vole naš fudbal ništa ne mogu.

Ne zbog trenera, igrača ili navijača, nego zbog njih, „sportskih radnika“ osuđenih ili optuženih za sve i svašta, pripremite se na mnoštvo zanimljivosti i eskapada. Lome se koplja, borba za trofeje, Evropu ili opstanak tjerat će mnoge da traže puteve van travnjaka, a to je najpogodnije tlo za mešetarenje. Zato ne treba čuditi da se naša fudbalska elita i ove godine pomiješa s cirkusom, ali i na to smo navikli.

Stiže Premijer liga BiH - naša je, pa da je od bilo čega!